Teškoće govora
Pamćenje pogađa oko 1% dece. Problem je ponavljanje jednog sloga ili nemogućnost izgovora kombinacije riječi sa eksplozivnim saglasnim (b, d, d, k, n, t). Pamćenje stvara tenziju. Zbog njega, pričanje postaje mnogo teže, prepreke stvaraju anksioznost i intenzivno uzbuđenje. Deca koja pecaju često prikazuju druge simptome anksioznosti - na primer, tikove i grimase, što ih čini još težim da pravilno izgovaraju reči. Po pravilu, u dobi od 3-4 godine dijete automatski ponavlja neke sloge. Pod normalnim uslovima to je zato što još nije razvio veštine govora, ponavlja sloge, pamti reč koju želi da kaže. Ali u narednim godinama može se pretpostaviti da dete zaboli. Da bi pomoglo dijete da prevlada mucenje, potrebno je utvrditi njegov osnovni uzrok, a za to je u mnogim slučajevima potrebna psihoterapija. Idealno uzrasta za lečenje dece sa poremećajima govora je 4-5 godina. Raniji roditelji razmišljaju o tretmanu, to bolje rezultate: neurofiziološki i psihološki mehanizmi koji su odgovorni za razvoj govornih veština i dalje su prilično fleksibilni.
Roditelji djece sa poremećajima govora obično daju sljedeće preporuke za definiciju.
- Gledajte govor deteta i ispravite je.
- Povrati poverenje deteta u sebe.
- Da doprinese emotivnoj stabilnosti deteta.
- Da naučite dijete higijenu, da u njega navede korisne navike.
Roditelji djeteta trebaju tretirati ove aspekte razumijevanjem i simpatijom, stvarati atmosferu povjerenja i podrške koja će pomoći djeci da prevaziđu teškoće.
Savjeti za roditelje da odrede poremećaj govora deteta:
- Nemojte stvoriti napet i uznemirenu atmosferu kod kuće, u kojoj se dete oseća nesigurno.
- Kada dete poče da muče, nežno mu pomaže u prevazilaženju poteškoća u jeziku. Ne viči, nemojte komentirati autoritativan ton.
- Kada dete govori, važno je da ih razumeju. Njegove greške i rezervacije ne treba ponavljati, posebno kod roditelja.
- Pokušajte jasno i jasno govoriti detetu, tako da on ima obrazac za imitiranje zvukova i reči. Kada odgovarate na dete, pokušajte da izgovorite reči koje sam sebe izgovara, tako da ih dete ponovo čuje.
- Ukoliko su nedostaci govora veoma zapaženi, korisno je identifikovati i ponuditi djetetu da se angažuje na aktivnostima koje promovišu razvoj psihomotornih vještina. Na primer, neka pokuša da peva najjednostavnije pesme, jer su drugi neuropsihološki mehanizmi uključeni u pevanje nego u govor. Sami ćete primetiti da dete prestane da muče kada peva i čak i kada neko imitira i razgovara s njim.
- U životu deteta mora biti što manje moguće radikalnih promjena. Na primer, ne bi trebalo da započne školu u isto vreme kada je počeo da glumi, ili je imao govorne greške, a ako dete poče da se navikne na jednu školu, ne bi trebalo da ga menjaš.
- Za porodične izlete i planinarske praznike i za praznike, izaberite miranim mestima gde ljudi neće biti nervozni ili se osećaju nesigurnim.
- Roditelji treba da deluju zajedno, uspostavljaju disciplinska i obrazovna pravila, da budu konzistentni, a ne da se suprotstavljaju jedni drugima, dajući uputstva djetetu. Takođe mora se osigurati da dijete nije pod utjecajem destabilizacije - na primjer, djed i djed i drugi rođaci. Sada znamo kako definicija govornog oštećenja kod deteta utiče na razvoj.