Sami same, narkotične supstance ne predstavljaju problem: to se javlja kroz krivicu pojedinih ljudi koji pretvaraju određene supstance u drogu i redovno ih zloupotrebljavaju. Prepoznavanje djeteta koje koristi drogu je glavni zadatak roditelja. Zavisnost se javlja kao rezultat odnosa između upotrebe droga, karakteristika osobe i njegovog društvenog okruženja. Kakva je zavisnost od droge kod deteta, učite u članku na temu "Kako prepoznati dete koje koristi drogu".
Mladi ljudi koji ne znaju kako da se izbore sa razočarenjem ili bacanjem izazvanim osobinama ličnosti ili vaspitanjem, više su skloni emocionalnim konfliktima tipičnim za određeno doba, i verovatnije je da pronađu iluzorno spasenje i utehu u drogama. Prepoznavanje djeteta koje koristi drogu je vrlo teško.
Mladi i alkohol
Narkotična supstanca, koja trenutno stvara maksimalan broj socijalnih i medicinskih problema, nesumnjivo je alkohol, iako je prevalencija drugih lekova privlačna i zabrinjava. Većina mladih ljudi pije ne samo zbog zadovoljstva, već i iz mnogih drugih razloga koji se uslovno mogu grupisati na sledeći način:
- Želja da se osećate ugodno i opušteno, slobodno komuniciraju sa drugima.
- Društveni pritisak je bilo od prijatelja ili od medija i oglašavanja. Dešava se da mladi pokušavaju alkohol iz radoznalosti ili iz želje da lično osećaju nešto opasno o čemu govore toliko.
Alkohol se koristi da se približi i opusti s seksualnim odnosom, iako ustvari ima upravo suprotan efekat. Privlačenje alkohola za mlade takođe je to što otvara put do sveta odraslih, čiji pogledi služe kao referentne tačke u mnogim svakodnevnim situacijama. Problemi koji se odnose na alkohol se neizvesno manifestuju u zdravstvenoj sferi. Mladi ljudi ne sumnjaju da potrošnja alkohola ima srednjoročne i dugoročne posledice, uprkos činjenici da se redovno suočava sa kratkoročnim posledicama: poremećaji ličnosti, česte nesreće i drugi incidenti uzrokovani zloupotrebom alkohola.
Droge i tinejdžeri
Psihotropne hemikalije mogu se podeliti i prepoznati u grupama prema njihovom djelovanju na centralni nervni sistem:
- Depresanti (supresori). Opijati (heroin, morfin, metadon), trankvilizatori (valium, transilium) i hipnotici (barbiturati) ometaju funkcionisanje mozga.
- Stimulanti. Narkotične supstance koje ubrzavaju funkciju mozga podeljene su na snažne supstance (amfetamine, kokain) i slabe (nikotin).
- Alterativne (modifikujuće) supstance. Neki lekovi menjaju funkcije mozga, izobličavaju percepciju i izazivaju halucinacije. Ovi efekti stvaraju halucinogene (LSD), derivate kanabisa (marihuana, hašiš), inhalatori (aceton, benzen), takozvani "dizajnerski" lekovi (ekstazi). Sada znamo kako prepoznati dete koje koristi drogu.